Sonja Smolec | Jesen

Polako,

sasvim polako,

dolazi s jutarnjim maglama,

privija se uz tlo,

vlažnim prstima

prosipa rosu,

oplahuje list po list,

drijema u brazdama.

 

*

 

Mokra klupa,

tragovi na putu...

...paučina razapeta

između jučer i danas.

List uhvaćen u zraku,

ugniježđen na dlanu.

Nenapisano pismo.

Pod zubima

raspuknuta boba grožđa.

 

*

 

Jesen se zrcali

u tamnom oku ptica.