Nina Vukadin | Anatomija nedodira

Dodirnuo si me

zadnji put

prije tri godine.

Ne rukama.

Pogledom.

Ali i to je bilo

hladnije od snijega

na stropovima čekanja.

Moja koža

počela se sušiti

od tvojih pogleda.

Ne zato što si ih uskraćivao,

već zato što su

izvlačili toplinu.

Nisi me ranio.

Samo si se odmicao

milimetar po milimetar

dok nisam shvatila

da više nema nikoga

koga bih mogla dodirnuti.

Postali smo autopsija.

Ja — tijelo.

Ti — skalpel.

I svaki dan

analiziram vlastitu hladnoću

ne bih li našla trag

tvog odsutnog prisustva.