Nikola Kornesczan | Nirvana

ti si sad taman ta

koja mogla si nekoć biti

kad nisi još ni postojala 

sad kad si dalje od svega

jer u mom pogledu ne ostaje ništa 

od tvoga sjaja

osim streličaste sjene od blistave biserine 

neka vlažna sjenka 

sad kad te nema pokraj
kao da te nikad nije ni bilo

kad opet svaki ugao sveta nosi 

nešto slično  na tvoj trag
koji nikada nisi ostavila

bjelina klizi niz bedeme
ne dotiče moje oči

jer sve što mi ostavljaš je samo uzdah
rezak i težak
kao kamen u plućima

kad opet pitam se gdje si sada
u kojem razmaku vremena živiš

da li si samo san
koji se vraća ponekad
ili odsustvo koje boli
više nego tvoje prisustvo

sad kad opet mogu misliti
da te nema

kad više ne znam šta je stvarnije
tvoj lik koji nestaje
ili praznina koja preostaje posvuda