Gordana Burica | Plutače i gospa od karmena

Francuzica Bjanka jušto se spremala na misu u centralno otočko misto.

Bila je Gospa od Karmena, dan kad su ona, pokojan muž i dica redovito posjećivali glavno otočko selo.

Ka dite prvi put san bila u njezinome sadašnjem mistu, noseć kofu oborite ribe njezinon mužu, jer je iz Zagreba nabavi dičje mliko za novorođenčad, za moga maloga brata koji se nedohranjen rodi. Jemala san sedan godin i došla san na noge, starin puten. Asfalta ni bilo.

Bjanka je štrcnula  malo parfema Nina Ricci iza uha, i krenula prima ponistri da je zatvori.

Do  polaska autobusa  je još bilo dosta vrimena, a brž jon ko od domaćih puten i stane s auton. Ni više bila  mlada, da bi jon stavali „ka ludi“.

U svojin zrilin, prizrilin godinan još ni vidila prizor sa ponistre ka sad. Žive u ovoj kamenoj kući već pedeset godin sama, ali ovo:

U kajiću, isprid njezinoga mula, ka luda je lamatala rukan mlada žena sa dugon koson skupjenon u rep i vikala mišičavon mladiću u  moru.

- Ajde rastegni, protegni, sve do početka onih ispred Tihe!

Bile plutače od stiropora, nanizane na konopčiću ka jaje uz jaje, počele su obgrljivat imaginarnu crtu mora isprid Gogotove kuće.

Bjanka se zlamenala prin crikve i sama sebi u brk prozborila:

A protiv koga ove plutače, dragi moj Bože!

Možda protiv onih kurceji  i ježinac ča su ih  u noćnin pohodima pobrali odredi Prstačića.

Kako je svaki centimetar mora isprid svoje kuće  poznavala, nije se mogla načudit čemu to. Do plutač ni bilo niti trideset metri od mula.

- Ajde brže, brže, zakasnit ću, raspamećeno je iz kaijća  vikala Snjeguljica. Hoću da moji gosti budu sasvim sigurni i bezbrižni. Nek mirno  spavaju, jer naše poduzeće radi za njihovu sigurnost i udobnost!

Bjanka je zaklopila kuću i vrata na dvoru te krenula prima autobusnoj stanici. Ni jemala sriće sa stopiranjen. 

Kad je sva oznojna arivala na autobusnu stanicu, uz nju je u autu projurila Snjeguljica, sa velikin strijačen na glavi.

Dok je Bjanka ulizala u grohotsku crikvu, a tamo je ritko išla, u nju je uliza mir i blaženstvo velikoga otočkoga blagdana.

Zaboravila je na  iznađenje od malo prin iz doma.

Crikva je bila krcata svita. Stala je u drugi red. Odma iza uglednika.

Župrnik je bi velikodušan u pohvalan otočkin uglednicima i svih ih je nabroji.

Govori je više o njima nego o Gospi od Karmena.

Žena isprid nje učinila jon se poznata. Bila je rame uz rame sa glavnin donatoron. Bjanka je poznavala malo svita. Pridugo je sama živila u „mistu bez duše“ i zimi bez judi.

Kad je došlo da vjernici učinidu „jedni drugima mir“, žena isprid nje ni znala ča triba učinit. Vidilo se da nikad u životu ni bila u crikvi. Ipak, bila je povodljiva, skužila je za tren, okrenula se i ruku pružila Bjanki.

Snjeguljica!

Bjanka je brzo izvadila ventulu jer je mislila da će afanat.

Kako je bila blizu Gospina kipa,čin je bokun došla sebi, ugledala je kako po Gospinoj zlatnoj vešti kapaju suze.