Tebe
Nekog od nas dvoje
Ostaće ove reči zapisan e u vrmeenu
U kamenu
Biće jače od Ekskalibura
Biće snažnije od bure
Biće draže od najdraže uspavanke
Samo će se čuti zvuk saksofona iz Bulevara
I poneka suza u vidu kiše
Tvoja
Moja
Naša
I kad nas ne bude više
Ostaće zapisana naša ljubav na komadu tada stare zbirke
Požutele na nečijem ormaru
Kao dunja koja zri
Kao mesec koji tinja nad gradom
Kao sunce koje se povlači nad kišom
I kad nas nema više
Ostaće ove reči duboko zakopane u zemlji
Svi će čitati a neće znati šta
Svi će pevati a neće znati kome
Samo ti
Samo ja
Samo mi
Iz nekog prikrajka oko boje mraka će me gledati
Iz neke tmine oko puno suza će plakati
I dok letim ka tebi nosiću ti reči ispevane tebi
I dok hodam ka tebi i čekam
Na uglu kišne ulice kao nekad
Nosiću ti pregršt zagrljaja koje sam tako želela da ti pošaljem
Toliko prstiju koji bi te obmotali i stegli tako jako
Tako jako
Tako snažno
Nemoj da odeš
Nikad
Ako odeš
Ako odem
Ostaće samo ove reči zakopane u nama
Pesme tebi ispevane
Reči neme, tebi izgovorene
Volim te
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.