za kuhinjskim stolom čitam
listam prevrćem
beležnice fotografije u neredu
jedna u mom krilu
oproštaj moje majke
dom za stare
davno
davno
bio si reče mali
drugi ili treći osnovne
možda nešto kasnije
možda nešto ranije
bio je dan žena
ili nešto slično
pevao si reče
veoma lepu pesmu
ne sećam se reči
ni melodije
samo svojih suza
potom si me poljubio i
pružio mi buketić žutog cveća
bilo je to neko
malo ljupko cveće
blago je pogledala u daljinu
u prozoru je cvetao maj plav zelen
beo čist jezerce kao oko
umiljate životinjice
taj dan
to cveće
možda i pesma
nežno dozvan dan
kada je ko zna gde
ko zna zašto
ko zna od koga
dobila svoj prvi buket
i nekog poljubila
zagrlih i sakrih to sećanje
kao detešce
malo i drago
davno
davno
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.