U voćnjaku se traži karta više,
Od gužve ne može da se diše!
Daje se čuveni „Ljubavni koncert“,
Sve je već spremno:
Možemo počet.
U zboru ih ima
Četrdeset tri,
Na večernjoj prozivci
Bili su svi.
Maestro Zriko diže prst,
Svuda se čuje samo:
Psssst...
Tad mjesec
Pusti
Žutu
Zraku,
Na
Malog
Solo
Žapca
U fraku.
A zatim tiho,
U ljetno veče,
Žapčeva ljubavna
Pjesma poteče...
Nakon žapčevog kreka-krak,
Dirigent Zrikavac dade znak.
Svaki ljubavnik
U taj čas
Zapjeva svojoj
Dragoj u glas.
Koja serenada! Koji glasovi!
Koji tenori! Koji basovi!
Poslije gornje
Zadane teme,
Svaki za se
U improvizaciju krene.
Ovan bleji,
Šojka kreji,
Vrabac živče,
Sokol klikće,
Palčić cikće,
Gusan sikće,
Zmija psiče.
Patak pače, koka kokodače,
Gavran gače, a magarac njače,
Bumbar bruji,
A komarac zuji...
Paun tužno jauče,
Mačak mijauče,
Cvrčci cvrče,
Divlji golub grče,
Sova huče,
A ševa prevrće.
Crven puran
Blebeće,
Bijela roda
Klepeće,
Crni jarac
Mekeće,
Gatalinka
Krekeće.
Svinja rokće, a ježurak sopće,
Zeko skviči, a perlinka kriči,
Svraka krišti, a žeravko njišti,
Krave riču, pijetli kukuriču.
Golub guče,
Grlica guguče,
Miš cijuče,
Sjenica cvrkuće,
Pasi laju,
Vuci zavijaju...
Telac muče, a ćuk ćuće,
Prepelica pućpuruće,
Kukavica kuka - kuka,
A kos zviždi i fićuka...
Već smo rekli,
Svi kad se zbroje,
To je ravno
Četrdeset troje.
Gdje su sada simfoničari bečki,
Vivaldi i njegov Concerto grosso,
Da vide kako naši dečki
Praše pos'o!
Onda
Odjednom…
Muk!
Sve je napeto kao luk.
Čuje se samo komarca zuk.
Sva se ušesa
Ćule u šumu,
Prema rascvalom
Ružinom grmu...
... A iz gustoga grma, iz sjenovite niše,
Čarobnim glasom tad slavuj zabigliše...
Bože, što li ne čini
Taj mali Paganini!
Pa žubori,
Pa šumori,
Pa pirliće,
Pa ćirliće,
Pa zavija,
Pa navija,
Pa tokoće,
Pa cokoće,
Pa vibrato,
Pizzicato...
Bravo, majstore. Kapa dolje!
To jednostavno ne može bolje.
A kad poludi,
Na samom kraju,
I sve to ponovi
Na jednoj žici,
Aplauzi ne prestaju,
Krici...
Vrisci...
Krici...
Vrisci...
Poneseni,
Zaneseni,
Sada i drugi
Grme sve jače,
Netko se raduje,
A netko plače,
A onda Zriko stiša pjevače.
Nožicom strogo
Po listu kucne:
- Nemoj da čujem
Da netko zucne!
Pročisti grlo
Otmjeno vrlo,
Skoči na prvo
Obližnje drvo,
Iz bolnih grudi
Tiho zagudi
Najstariju
Ljubavnu ariju:
- Zri-zri, zri-zri,
Zorim, zrijem...
Gri-gri, gri-gri,
Gorim, grijem...
Vri-vri, vri-vri,
Ključam, vrijem...
Mri-mri, mri-mri,
Za te mrijem...
Zrikica njemu
Uzvraća u svemu.
Odbija ga nježno,
Ali ne pretežno:
- Bri-bri,
Bri-bri,
Nešto
Brijem,
Bolje
Zasad
Da se
Krijem.
Zato
Odoh
U naš
Trijem,
Tamo
Malo
Kao
Drijem…
Gotova sam:
Prijem-prijem...
Na to Zriko kihne,
Sve živo utihne.
A onda se prolomi,
Kao da vri,
Iz tisuću grla:
Zri-zri,
Zri-zri,
Zri-zri,
Zri…
Sutradan kritičar
U kupusnom listu,
Dao je koncertu
Desetku čistu.
- Ovakvu izvedbu ne viđamo često,
Bravo, Maestro!
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.