Ivan Meroveus | refleksija

riječi oružaš u grlu
a stih probije usnu
gorovita, ne haješ
i ne želiš osvrnut' se
osunčanom jugu
već ustrajna sjenu mahovinom kriješ
kao da sigurnu
nitko prepoznat ju ne će
u tom tamnom samotnome krugu

vidi!
crveno animalno izbije
i zažare se skerletne linije do nj na grafitu
već proći će maske
i tama gurnut se u stranu
za jednu u trenutku
podignutu ruku
no, tama zaplamsa
(takav naum uzmeš)
lomi tanka krila
i izgori se
bez glasa
u nasrtu crnila