Kolumne

ponedjeljak, 11. travnja 2022.

Nena Miljanović | Fragmenti


























Vidim te (u mislima)
Kako koračaš ulicom tvoga grada
U susret prolaznicima kojima ne značiš ništa
Običan muškarac kakvih je pun grad
Ni više mlad
Ni već star
Sumnjam i da te vide
I uvređena sam zbog takvog slepila
Kako ne vide sjajnu auru oko tebe
Svetli ti se iz očiju
I zašto se ne raduju što ćeš ih obasjati pogledom
A ja bih dala svoje oči
Samo da ti se sa očima još jednom sretnu
U ulici bez početka i kraja
U mojoj glavi…

Gledam te (u sećanju)
Na reci (koja nas je odnela)
U senci mladih moravskih jova
U danima osame na obali
Znam te tvoje sate
Kad pustiš misli da teku
Sam…

…Ti samo misliš da si sada sam
Jer ne osećaš me više šestim čulom ljubavi
I ne možeš znati da sam u tvome svemu
Sklapaju mi se i šire misli oko tebe
Ne osećaš
Kako te upijam iz daljine
Iz vazduha koji dišeš
Izdvajam čestice koje si izdahnuo
I udišem kao homeopatski lek
Svaki mi udah srh života
U dimenziji u kojoj postojimo još
U mome pamćenju
Fluidni fragmenti tebe
Koji me drže
Da se ne raspem

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.