Porežem prste svakome tko me takne.
Ja sam providna suza, skupljačica fraktala,
Koja se k tamnoj strani u nevolji izmakne.
Moje staklene duše svaka se mrlja hvata,
Puhne li vjetar, srušim se i od šuma.
Skršit ću se od tupih udaraca u vrata
I one tuge s gramom Traklova opijuma.
Izbjeći ne mogu zamke ni ruke primateljne.
Staklenost moja često proglavinja kroz krizu.
Kao da me privlače utvare utjehe željne,
Ludaci što na sajmu čašu zubima grizu.
Pa stoga u vitrinu čvrstu pamet me vuče;
Polako se odričem stvari što nisu za me.
Al' dođe ljubav i opet batićem željeznim tuče,
Ispituje mi vrsnost, trajno iskušava me.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.