mirišu na kišu
kosu češljaju prstima
oblače jedinu haljinu
zgužvanu od prljavih dodira
Žene koje jedu oblake
noću okreću ogledala prema zvijezdama
love njihove odraze
leže budne do jutra
zatvorenih očiju u imitaciji sna
gladne ljubavi
gladne oblaka
Žene koje jedu oblake
trnom ruže režu vene
i bol otupi s vremenom
kao što otupi oštrica noža
no možda će krv oživjeti mrtve snove
nebo više neće biti prazno
glad će utihnuti
žene će konačno zaspati
umorne od hoda po mjesečini
Autor fotografiije: Sandra del Sorea
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.