Mate Milas & Oleg Antonić & Sonja Smolec | Bijelo platno

Dan se jutrom pruža kao platno bijelo,
Prošlost, crni tat, već trenutke ote,
Želio bih na njem, dok još bude cijelo,
Nacrtat bar jednu šaru dobrote.  [1]

Slušam li se pomno u toj skromnoj želji?
Bi li to bjelini bilo nedostatno?
Što će na to reći drugi risatelji?  
Bit će, mnogu špahtlu zove ovo platno.  [2]

Razmišljam o boji, da započnem pravom.
Prstima il' kistom? Tek trenutak dvojim.
Narančastu volim al’ ću počet s plavom
i krenut od vrha da nebo obojim.  [3]

---

[1] Mate Milas

[2] Oleg Antonić

[3] Sonja Smolec