Željko Bilankov | Večeri jedne

Nikad je u životu
vidio nisam,
niti sam ikad čuo
za njeno ime,
ništa doista o njoj
nisam znao,
nije mi bio poznat
ni njezin glas.

Ja sam zapravo bio
te večeri sam,
u meni su zaspale
moje rime,
bio sam duhom
potpuno pao,
i nisam vidio
nikakav spas.

Da ću je sresti
vjerovao nisam,
ni šta će se zbiti
te čudne zime,
a već sam njezin
osmijeh krao,
jer ljubav je došla
u tili čas!