Sven Adam Ewin | Divlje obline

uredio sam kuću
i sve u njoj
po zakonima ljubavne pitomine

što te privlači noćna zvjerko
da svake noći ulaziš u sobu moje drage?

ujutro uvijek isto: sve razbijeno
prevrnuto
a ona leži na podu bezobrazno lijepa
grleći crnu vudu lutku probodenu s tisuću igala

razumije se prijavio sam stvar lokalnoj policiji
kao razbojništvo iz strasti

oni su rekli
ha slušajte
sve što mi možemo je
da malu vežemo uz stablo kao mamac
a na vama je da obavite ostalo mi ćemo zažmiriti

nisam razumio jezik zakona
ali se ozbiljno bojim
za iskušenje stabla

mlado je
pohotno je
zaboravit će na fotosintezu
i počet će izbacivati krive strukturne formule
pod divljim oblinama moje drage i na čemu sam onda?