Evo ga, ide još jeden smak sveta,
Kak zgleda, prazno vu glavi ne peče,
Črno pod noftom čoveku ne smeta,
Če mu se črno pod pamet zavleče.
Ne budem pustil da kmica me zeme,
Bežati nečem, trk nikog ne spasi,
Norost bu pameti zatrla seme,
A ja bum Kairosa prijal za lasi.
Pak nek se zruši planina v dolinu,
Nek zemla ognja z nutrine vun zriga,
Bum k zvezdam odletel, slekel črninu,
Z žepa bu zdrapanog opala figa.
Ne budem pustil da kmica me zeme,
Svetiti očem kak lampaš na tremu,
Da vidi putnik to svetlo na vreme,
Če mračni mu sluge dušu ne zemu.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.