Sven Adam Ewin | Jutarnja balada

Ljetno jutro u Zadru.
Šećem… Izbrijan, vedar.
Pored grmlja, u parku,
Gle, komunalni redar!

Kažem mu, dobro jutro!
On petlja nešto s granom.
Pa se okrene k meni,
Kamo Vi, tako rano?

Pozove me da priđem
Pa prstom u grm upre:
Ma, pogledajte samo,
To drogeraško đubre!

Vata… Zavoji... Šprice.
Pa žlice, manje, veće.
Na ružnoj hrpi leže
Tragovi noćne sreće.

Obojica, bez riječi,
Ko da nas smrt je takla,
Promatrali smo tupo
Ostatke rajskog pakla.