Il’ je stina Živa?
Je li orao?
Il' ptica što sniva?
Nije kamen,
To je stina Živa
Koja meni sada ne da mira.
Srce moje od hladnoće zebe
Rana živa mene jede.
Al' je meni teško na grudima
Stišće mene iz dubine duše,
Ne će rana moja da zacijeli
Nit' stina s njedara mojih.
Orao mi čupa žive kosti
Dok ja snivam pticu golubicu
Koja leti da me tuga mine,
Jer ja nemam ni sestre ni druga.
Vlasi duge rosa mi umiva
Suze moje ne daju mi mira
Ne ugledah buđenje pred zoru
Nego stinu u svom nespokoju.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.