Zlatko Majsec: Nepoznatoj djevojci iz autobusa

Kad je ušla u autobus
Zastori su se razmaknuli
Moj svijet je prešao u novi čin
U dotad skoro prazan spremnik mog srca
Do vrha je ulila benzin

Sve u meni tjeralo me da joj priđem
Da joj kažem koliko mi je počela značiti u ovih par sekundi
Užasavala me spoznaja da će me gledati ko čudaka ako joj uletim ovdje u busu
Još me više užasavala pomisao na to da neću poduzeti baš ništa
Koliko samo obećavajućih šansi upropastimo svojom zakočenošću
Htio sam je pozvati na kavu, u park ili u pivnicu
No na zadnjoj sam stanici njen lik pospremio za zimnicu