Senka Skorić | Koh

 

-        Frane, Frane brže dolazi kući, mater ti je došla! Rekla je da će raditi kaiš  ako ne dođeš odma!  - vikala je susjeda Milka sa svog  prozora koji je bija odma do našega.

-        Iđen, iđen, samo još malo. – raka san joj.

 Zan san da moran brzo kući jer je mater bila došla sa sela. Išla bi mater često na selo. Baba je bila tamo sama kad je dida umra, a blaga je bilo puno; kokoša, tuka, ovaca, prasaca, jedan magarac i jedna krava. Tribalo je vrtal okopat i vinograd uredit. Kad bi se vratila, donila bi svašta: mesa, jaja, mlika.

Ćaća je bija iznajmija stan u kalelargi i  radija ka poštar. Nosija je poštu i penzije po Docu. Nosija je on i ljubavna pisma jednoj lipoj šinjorini koja je imala momka koji je naviga. Ta pisma joj je uvik nosija posakrito da joj mater ne vidi jer je njezina mater tila da se ona uda za Marka postolara. Govorila joj  je da je Marko u gradu i da će se postole uvik šjolavat i da je to lipi zanat. A da oti  mornar more završit ko zna di i da će je uvik na vijađima varat.

 Nisam ja to onda ništa razumija kad bi ćaća priča s materon, ni šta je to varat, ni ko će šta šjolavati. Meni je bilo važno igrati nogomet s dicon po kalelargi.

-Evo me majo, doša san!- viknija san s vrata.

- A di si ti bija do sad, a? Vidi ga na šta liči, ka da si se po blatu valju s prasadima. Oma da si se iša tamo oprat i prominit majicu. Ići ćeš kod gospođe Marije u Dolac. Odnit ćeš joj litru mlika i deset jaja. I da si prije vamo nego tamo, jes čuja! Pomalo da si oda, nemoj da mi šta razbiješ. Kad ti dade novce dobro ih čuvaj, nemoj da ti ispadnu po putu – grmila je mater.

Deset jaja bila je stavila u zdilu na cvitiće, a mliko u bukliju i ja sam kroz kalelargu iša u Dolac. Bija bi ja brzo doša da nije bilo Stipe i Ive. Kad san doša do katedrale, Ive, a za njim i Stipe su se stvorili isprid mene, uprav sašli sa onih skala od vijećnice.

-        E, Frane, baš si dobro doša! Sad će doć i Mate pa ćemo dva i dva bacit na balun. Vidi kakvi mi je ćaća lipi balun danas kupija u Splitu, piše na njemu Hajduk – veselo će Stipe.

-        - Ma ne mogu! Moran odniti Mariji u Dolac mliko i jaja. Rekla mi je mater da se odma vratin doma.

-        Aj Frane, molin te, triba nam četvrti samo da malo isprovan novi balun. -  molija me Stipe.

Nije me triba puno nagovarat. Stavija san zdilu s jajima uza zid od katedrale, a malo dalje san stavija i bukliju. Doša je i Mate.  Ala šta je bija gušt tući po novon balunu. Letija je po cilome trgu. Dva san gola zabija Stipi kroz noge. Bija je tako ljut da je opalija u balun svon forcon, a balun, fijuuu i pravac u moju zdilu s jajima.

Ajme meni jadan li san. Samo su tri ostala cila. Nisan se moga vratit doma. Šta ću, mora san ić kod gospođe Marije. Plaka san cilin puton.

Vrata mi je otvorila šinjorina Vesna, Marijina ćer, ona šta joj je moj ćaća nosija ljubavna pisma.

-        Šta je mali Frane, šta plačeš? – pitala je u čudu Vesna.

-        Razbija san jaja! – plaka san ja i dalje.

-        Uđi Frane i ne plači. Nije to ništa. Koliko si ih razbija? – zanimalo je Vesnu.

-        Sedan – kaza san ja.

-        E odlično! Uprav mi toliko triba za kolač. Čuj mali, sad ćemo ja i ti  napravit lipi kolač. Brzo će biti gotov, a večeras dolazi moj Šime s broda pa ću i njemu malo odniti - cvrkutala je Vesna.

Rekla mi je da sidnen u kužinu na stolicu, a ona je počela mutit jaja, cukar, griz i brašno. Stavila je peći i rekla da moramo čekati 20 minuta. Za to vrime, zakuvala je onu litru mlika iz moje buklije. Kad je kolač bija gotov, izlila je mliko u kolač.

Okinila mi je jednu veliku fetu i rekla: - Aj mali kusaj, to je kolač za te, pomoga si mi tući jaja. Nasmijala se.

Ništa lipše do tad nisan ija. Gospe moja, topija se je u ustima, a ono mliko mi se cidilio niz prste.

-        Jel dobar, a? Oš još? – pitala je Vesna.

Da dobar, ma odličan,  pomislija sam i poželija još jednu istu naku veliku fetu, ali bilo me sram reći pa san samo reka da je dobar i da neću više, i da joj fala.

-        Je li tebi mater pravi vaki kolač? – zanimalo je Vesnu.

-        Ne pravi, ona nama umisi kruv pa namaže masti i pospe cukron.- kaza san.

-        E, onda ću ja tebi lipo napisat kako se pravi ovi kolač pa ćeš odnit materi da van napravi – kazala je Vesna.

-        More, baš dobro. – veselo san reka.

Napisala je Vesna na bokun karte sve šta triba staviti u kolač.  U drugu kartu  mi je stavila novce za mliko i za sva jaja, cila i razbijena.

 Na putu do kuće gleda san u papir na kojen je pisalo:

KOH

Tući sedan jaja i 10 deka cukra, u to staviti 10 deka griza i 3 deka brašna. Namazat padelu uljen i staviti peći 20 minuta na 200 stupnjeva. Kad je kolač gotov, zaliti ga jednon litron vrućeg mlika.

Doša san doma, da san materi najprije novce, a onda i oni papir na koji je Vesna napisala ricet. Mater je pribrojila novce, a onda čitala ricet pa rekla:

-        Vidiš, vidiš, nije loše. Mogla bi ovo u nedilju napravit ćaći za rođendan.

Ja san bija cili sritan. Naravno,  da ništa nisan reka o razbijenin jajima jer mi je Vesna rekla da će to biti naša mala tajna.

Drugo lito Vesna se udala za svoga Šimu, onoga šta joj je sla pisma, a koja joj je nosija  moj ćaća.

Bili smo joj išli čestitati, a moja mater joj je odnila domaćeg pivca i napravila joj je KOH.