Rozin kutak

ROZIN KUTAK, POTRESNA I PROTUSTATIČKA OBNOVA

VU DVA POGLAVLJA

(NIŠT POULITIKE, SAM GRAĐEVINA I SEĆANJA NA DJETINJSTVO)

POGLAVLJE PERVO

Piše: Eleonora Ernoić Krnjak

Bila ja v Londonu…

I oni tam fest predelavaju, dodelavaju, nazidavaju ali nemaju ti Englezi pojma: sou im skele debele kak butina Majka Tajsona, se pokrito.

Englezi maju čoudnu naviku da saki budučepopravljivi objekt spregledaju, zmerijou, žige podevaju ot sih kustosov, muzealacov, zaštitarjev, ekologov, građevinarjev i tek onda prejdu ž zahtjevimi koje rešavaju berže neg mam i deju dozvole jer i nemaju kaj rešavati.

I radniki sou im si zvezani za objekta ili krova ili skelu, oblečeni kak austronajti ak ih opče tou i tam vidiš kroz nekju ljuknju.

Mi zname kak se gradi: perve si moraju vun, tece, strici, širša i daljša rodbina vun Grada i uže regije (sam se modernizirjala, ha? Jedine mi ni znati kaj je to regija, kam spada, v umjetničku, zabavnu, političkou, scensku scenu ili v receptline?) pati skoup z potresenima, kak drouge, skele profila rahitične potkoljenice postaviti, vreče za šoder na nju z žicami pričverstiti i more se na posel.

Se se obije, zrouši, po mogučnosti i kojega nosivega zida v prizemlju i probiju deke tam di roupe ni smeti biti.

Onda to stoji tak kak od majke rođeno, cca šest do dvanajst mesecov jer roka za svršenje radova nema.

Kad nastamba dojde na red se lijepe z špagom zvežu skoup zidovi kaj beže na se strane, a na njih onak odokativne prihefta z šnel-kleberom armirača od 546kg tak da dobre stoji i krova derži.

Onda se po sud oblijepiti ploče od stiropora (na stropa idu od iverice) i dobre zcementirja.

Ak nema kanalizacije se postavi spet septička jama do koje se nemre dojti neg se se fino spušča v potoka. Ili sousedovga vrta (nekej mou zelje ni dobre ovo lete bilo).

Pa oditi na Kamenita vrata i vužgati 3549 svečicov, pozove se Svete i Majčicu Božju da ne bi došel novi potres idučih 70 let… jer buju stanari kredita za potresnu i protustatičkou obnovu otplačivali ionak 154 let.

Tou vam nema razlike med agnostikov, gnostikov, ateistov i teistov.

Si sme mie vdruženi v jenu organizaciju. 

Kak i naši građevinari i ostali.

Trebame si osnovati sindikata, ste vidli kak dobre dijela ovaj od nas potrošačev i mi skoup ž njim pod sloganom, geslom ili kak očete:

“Dojdite vu Hrvacku, zemlju v kojoj ni Covid ni revolucije ne uspijevaju, morti boute vi!”

Meni opče ni jasne kak sou si gradovi regije postali otjempout “grad-slučaj”?

Rečime, kak moj rodni grad.

Pa kak odjemput?

POGLAVLJE DROUGO

Sam mala bila kad sme soudedovome Đekiju kroz lesu stare kosti rivali tak da oni drougi moreju krasti trešnje, jabuke i kouruzu.

MI, kaj sme se Đekija tetošili sme dobili sam po rit.ci a oni DROUGI ipak sra.ku, sou se prežderali zelenoga voča, prav im boudi, kaj me nisu poslouhnouli.

Ve mam pouno poverenja da bou se dobre završilo za se vključene vu jenu od novootkrivenih dogajanja vu mojoj domaji kajti je glavni fiškal moj stari prijatel z škole i gimnazije.

S obzirom da sme celo tou vreme skoup sedeli v klupi i mene se niko ni usudil zbiti niti me zvati štrebericom, morti sem ga nekej i nafčila i nadajme se da tou ni pozabil.

A, čoujte, nešči mora i tega posla delati, si sme mi (ne)jednaki pred (ne)zakonom.

Inače bi se mouzičke bile poune profesorof klavirja.

A to bi bile kak mi kaže, nobl i feš. 

I onda bi i ja bila prava gripozna (influenca-gripa) jer znam ali nemrem (ak vam tou vleče na političkou platformu, spet vas nek bou sram) svirati i vijolinu i klavira (još uvek bez Lepeglave) i male gitarje i usne harmonike. I popevam kaj trebam i ne trebam.

Moja skrivena ambicija je da tou i postanem, sem ovo lete več dva pout bila influencerica, zmeršavila sem više neg od Munjara ali i zate jer toga mi ljeka ne plača HAZEZEO makar se moram fpiknuti sam jemput na tjedan da ne boum tak slatka pa da nema Stijene ne bi mala kaj ni za jesti ionak zdravu prehranu v malim količinami: bez gujcekov, čučekov, raca, purana.

Kelja, šalate, zelja jem po listovima na dan (5-6), jajc njente, krouha jok, rižice tri do štiri zerna, pol obeljenog kalaperja, 10 okruglic graha ili graška, drobčicu jabouke… 

Ali potlem boum lijepa, feš i sie bou dou se za menom okretali na špici jer boum zgledala kaj špičok našpičena spremna za se verste raspravof.

I boute me mogli videti vu Storiju, Gloriji, Indexu (ne kak Ševe nacionale, sram vas more biti), Dnevnik.hr, Dnevno.hr, HRTJU, DOMI, NOVATEVEJU, ERTEELJU.

Male me brine garderoba, onak da zgledim spešl interesantna, novo normalno normalno nenormalna z tendencijom proširenja normalno nenormalno normalnih unormiranih oblika i dezejna.

Morjala bi angažirjati Modnega Pesa.

Kak?

Ovak: se oblečem v vreču za cementa i poustim svojega Pesa da ju razdrapa kak mu dojde, po talentu i njuhu. Logo proizvođača bou se videl i za tou boum plačena. Kak prava gripozna ženska.

I napokon boumo si ravnopravni jer se si moremo obleči v građevinski otpad i medicinski i plastični kaj nam ga okolo radi dajejou i zemljicu ravnajou i ceste z timi šodraju i se boumo imeli, živeli Metija Gubec i Petrica Kerempuh, birajte me za gradolnačelnicu, županicu!

Jezušek i Marija, kažite mi, kak sem spet od gripozne završila v poulitiki?

I najte se serditi na mene ni me proubati toužiti.

Kak perve, tak boute mi sam reklamu delali.

Kak drouge, onaj gorespomenuti fiškal je i moj advokat i boume, zna kak se tou dela spešl ak’ je klijent (ja) nevina!

Vaša navekvjerna 

Rozika

Ps. Pri nami vu Zgrebu ni moguče snimati ni Đejmsa Bonda ni Tom Kruz nema tu kaj za delati: ne bi mogli oni tu spelavati vratolomije z autima ni motorima med travmajima, naši novo normalno staro nenormalno novi jahke kratke i retke vozijou, najčešće i najredovitije na Remizu (nis pojma mala da Remiza ima tolke potrebe za travmajima, je to morti zate kaj je v toume smijeru naš najpoznatiji hotel “PRI DOBROME REMETINCU”?).