Infuzija kapa kao da nema srama.
Tetura tekućina njegovim tijelom,
svaki obod dodirne pa zastane
ne bi li se privila uz bolest i rane.
Tekuća neman hoda koso,
tamo ne idem nogom bosom.
Plaža je odavno prošlost,
kupanje i sunce nisu sklonost.
Nisu sklonost nama putnicima
da se zadržimo kada dalje ne znamo.
Niti su sklonosti zimi biti sretan u tmini,
na vratima piše: vuci, ali ti samo rini.
Zaboravi na tugu, jer je otišao.
Zaboravi na strah što je došao.
Zaboravi i na sreću, jer bez njega je nema,
kuca prošlost na vrata, valjda te treba.
Infuzija i dalje kapa kao da nema srama.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.