( U spomen na Vesnu Parun )
Moja je kuća bila vodenica
Između Blizneca i njegovog rukavca
Stalno smo se igrali s vodom
I ona s nama
Ribe su nas gledale kroz krila vretenaca
Dečki su pokušavali loviti ribu rukama
Zeleni šum slapa čuvao je moj san
Ali naš je potok napustio grad
Bez ljubavi presušio i on
Slapovi postali gluhe uzdignute prepreke
Na betonskoj stazi iza borongajskih kuća
Ta je siva pustoš dobila ime
Šetalište Vesne Parun
Nisu bili nježni tvojem snu
Ni mojem
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.