Milica Lesjak | Sumrak

    Po padinama večeri, sumrak se spušta,
    Polako se navlače zavjese noći,
    Sve tone u miran san,
    Umire  još jedan prazan dan.

    U kutu zjapi prazan krevet,
    Nesanica po zidovima pleše,
    Osjećaje ispraše nezvane kiše ,
    Misli  u bezdan utonuše.

    Ostade samo jedna mokra duša,
    Jedan okamenjeni krik!