Branka Smoje | Šestica za vađenje

Poravna ljubičasti ukrasni jastučić, malo se udalji i bude zadovoljna kako je uredila svoj novi dnevni boravak. Zelena boja zidova je dala sobi prozračnost. Slikat će je i staviti u brošuru. Dobro će joj doći sad kad je otvorila poduzeće za uređenje interijera.

„Još samo da zalijepim pločicu s prezimenom na vrata“, pomisli Matija.

Nećkala se da li da na pločicu stavi puno ime i prezime, ali odluka je pala samo na prezime: Kulić. 

Odjednom osjeti žestoku  bol u zubu, gore desno.

„Ma di baš danas, u petak popodne?“, uhvati se za obraz. Bol ne jenjava.

Napiše mail svojoj zubarici, nadajući se da radi.

Naravno da nije radila. Matija popije tabletu za bolove i nada se da će izdržati noć. Prespavala je na kauču.

Ujutro se probudila sa natečenom stranom lica. Kad je vidjela svoj odraz u staklu, činilo joj se da joj lice ima boju zidova.

„Dođite odmah“, oglasila se poruka njene zubarica koju je dobila mailom.

Nadala se da će uspjeti iz Solina doći do kraja radnog vremena.

Stigla je taman kad je iz ordinacije izlazio visok muškarac, širokih ramena. Mirisao je na aniseptik.

„Gospodine Buliću, javit ću vam se drugi tjedan“, čula je glas zubarice.

Dobila je antibiotik.

I njoj je rekla da će joj se javiti drugi tjedan i da će vidjeti što će napraviti s tom četvorkom.

Vikend je uglavnom  provela sjedeći na kauču. Red tableta protiv bolova, red anibiotika.

U ponedjeljak ujutro je oteklina malo splasla, ali ju je još uvijek boljelo.

Doktorica Mešin joj je rekla da bi se nakon pet dana trebala bol smiriti.

Matija Bulić je muškarac u ranim četerdesetim, novinar i u slobodno se vrijeme, kad službeno  ne putuje, bavi sportom. No, oduvijek ima problema sa zubima, krhki su mu i lome se često. Promijenio je veliki broj zubara, dok nije pronašao doktoricu Mešin. Savjetovala mu je da stavi implantate, najprije na gornju, a poslije i na donju vilicu. Imao je samo svoja prednja četiri zuba  i šesticu gore  lijevo. Ostalo su bili umjetni.

Danas je  očekivao doktoričin mail. Do navečer ga nije dobio, pa je odlučio sutradan otići do nje.

„G. Matija, dođite sutra. Ipak sam odlučila izvaditi šesticu“, Matija je dobila mail i ostala začuđena.

Provjerila je adresu maila, bio je u redu, matija.ulic@gmail.com.

„Koliko me sjećanje ne vara, doktorica je spominjala četvorku“, Matija je pokušavala jezikom brojati gornju desnu stranu usta. Možda nije dobro čula, tješila se.

Odlučila je sutra otići kod doktorice. Možda je neki nesporazum, pomislila je.

Možda je doktorici dao krivi mail, ujutro je Matija ustanovio da je ispravan: matija.ulic1@gmail.com.

Uputio se u ordinaciju. Tamo je već sjedila vitka plavuša i listala magazin.

„I vi čekate“, Matija je pristojno pozdravio. Za oko su mu zapele njene velike zelene oči.

„Da“, Matija je kratko odgovorila i podigla pogled.

Opa, pomislila je, ovaj nije loš, a nema ni vjenčani prsten. Vrijeme je sporo prolazilo.

On je prčkao po mobitelu, a ona je listala drugi časopis.

„Ja sam odlučio staviti implantate, a vi?“, on  je želio prekinuti tišinu.

„Meni je natekao zub, pa mi je doktorica javila da dođem izvaditi šesticu“, sad se i Matija raspričala.

„O, i meni bi trebala izvaditi šesticu“, on se čudio.

Uto izađe medicinska sestra, koja je danas stigla na zamjenu.

„Za vađenje šestice, neka uđe Matija….“, ne stigne sestra do kraja izgovoriti.

„ Ja sam „, Matija se naglo digne i ispusti novine po podu.

„Ja sam“, Matija poskoči i spremi mobitel u džep.

Oboje se pogledaju, pogledaju sestru. Sestra gleda njih.

Začuje se smijeh.