miruje i šuti,
vreba da ukeba.
Tajno gazi podmukloj oazi.
Okom prati, motri.
Nos zavrće, usta uvrće.
Po ramenu tapša
sve ti prašta,
samo čeka zgodu
da te pecne, štrecne,
dirne, u misli ti virne
pa da plane
i raznese te kao tane.
Ono prašta svašta.
Tajomice viri iz tamnice
zarobljene, zabravljene:
da bi moglo nože nabaciti,
da bi moglo otrov ubaciti,
da bi sudnjeg dana
proključalo iz zidina
pa te splelo i saplelo,
uplelo i potplelo
pa te plelo i oplelo
na tvom putu kojim ideš
da ga stigneš i prestigneš.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.