Izgubio sokol
sokolicu…
po neveri
i po kišnoj noći.
Leti sokol
sve do neba plava,
ne bi li se
pojavila draga.
Obletio jezera i more,
od Jadrana
do Iloka grada.
Rijeke, šume, sve
voljene gore:
od Požeške gore do
Papuka, te s Dinare
Sve do Biokova.
S Velebita
sve do Plješivice,
od Risnjaka
pa sve do Svilaja.
Leti soko,
diže se visoko,
pa se spusti
na borovu granu.
Na toj grani ptica
lastavica…
tu ne nađe
sokolice drage.
Opet soko
poleti visoko,
pa obiđe
brda i doline,
te se spusti
jablanu na grane.
Na jablanu
jato kukavica
i međ’ njima
sokolica mlada.
Raširenih i ranjenih
krila, ona tjera jato
kukavica, ne bil’
svoje sačuvala
gnijezdo za
buduće hrabre
sokolove.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.