Jasna Popović Poje | Kartolina za moju Iris

Iris, ovo ljeto neću u Split. Sćeta.

Neću s tobom šetati skalama Firula

niti sunčati se na pržini Bačvica,

igrati s tobom picigin s balunom

i gledati zalaske sunca uz kliktaj galeba.

Namisto toga, dođi ti, Iriška, u moj grad.

Grad vlakova i svjetiljaka, ferata i laterni,

(i tu je nekada bilo more pa presušilo)

u moje malo misto koje je najljepše u predvečerje 

kada s bijelih fasada kaplju zlatni cekini,

a kesteni se u šumama oko jezera

okreću prema Mjesecu.

Napravit ćemo đir mojom Kolodvorskom

tražeći na nebu dugu koja se skriva u tvom imenu,

a na šentadi u đardinu kraj fontane ćemo

čistiti i isti vruće pečene marune.

Sjećaš se, kao nekada ispred naše skule.

(samo Novska ima takav kesten)

Iris, Ire, moja galebice, ovo ljeto

neću doći k tebi u Split.

Ostat ću u svom gradu ogrca i berde

nasukana u žitu punom makova

(i tu je nekada bilo more pa presušilo)

 

                                                      Tvoja Novljanka