Noćas, kad moraš reći poslednje zbogom,
prizivaš onaj spokoj među dojkama –
univerzalni jezik protkan šiframa,
priča predgrađa s dvostrukim epilogom.
Činom magije reč je znak što nestaje,
jesen donosi čar nargila barova –
slepi ubica iz aleje kipova
nosi u sebi oblik što nedostaje.
Onda dopuštaš strahovi da izmile.
Miris kinina, enigma jednog dana,
kad te pritisne soba od porcelana.
U haustoru, dodir krzna i svile.
Svirepi čin kad idol se oskrnavi – u agoniji gledaš pejzaž pun krvi.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.