kuću uznemiri vjetar
i koraci stanovnika kozjih nogu
kokoši obožavaju stiropor pa kljucaju
njenu termoizolaciju
baštovani letači posade što im ispadne iz kljuna
i to je dobro, jer je nepredvidiv gustiš oko nje,
probude je ptice rugalice,
cvrče o njoj
je li dom, nije dom, koga briga
navrati i planinkinja iz davnina
smežuranih ruku od pranja
kad obiđe svoju djecu krotku, jogunastu, taštu
a svu pogubljenu
dođe da zapali jednu s kućom oblakinjom na pragu
pa je pita je li bolje sada
kad ljudi svašta donose sa sajmova
je li bolje nego prije
oblakinja tiho kimne, misli svijet je mlad,
treba još porasti,
najesti se koristi s meketom do sita i brda
i još više do grla, do brade, preko nosa
nagutati se vrućeg ugljena
nazalijevati se sparušenog svijeta plavim rožnicama
a zna: za zemlju je spas da divljinu prepusti gradaciji
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.