Pomisliš da je vreme i za poslednji sonet,
uz setnu metaforu o vremenu proteklom,
poredeći sonetnu osetljivost sa staklom,
slaveć’ sklad i lepotu soneta – pravi lament.
Premeravaš kavez od četrnaest stihova,
jednom pesniku tesan, drugom dovoljno prostran,
pa kad se porazmisli – izbor je raznovrstan –
pokrene se karusel neukrotivih snova.
Tu nema površnosti kakvom vrvi Internet!
Jasna su pravila: uz par maštovitih slika,
dobre rime stihove vode do mirne luke.
Sonet je možda adut na turniru pesnika,
izazov novom dobu. Sve su to slatke muke –
odgađa se trenutak za tvoj poslednji sonet.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.