pribegavam pesništvu
zbog sklonosti poeta ka suicidu
iz prevelike ljubavi prema životu
paradoks
ali ja žurim da umrem iz straha od smrti
a da zadržim sebe
iz srca (lažljivog kao šešir cirkuskog iluzioniste)
izvlačim čarobne reči
poslušne kao beli zečevi i utovljeni golubovi
za trk i let iz prazne stvarnosti
u još prazniji svet poetskih opsena
ispunjen trikovima stihova
ritualno
pred svaku novu pesmu
oblačim stare klovnovske rite
i iscrtavam se u suzu i smeh
pred ogledalom naslova
upisujem se u upitnik
jer ne znam na šta će mi izaći pesma
i ne znam da li se ja to smejem kad plačem
i da li plačem i kad pevam o ljubavi
ljubavi
ljubavi
ima li je
ima li me
izvan pesme
u pesmi
živote
živote
da mi te je
a papir
preda mnom
mrtav i beo
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.