Florian Hajdu | Dan drugi

Stigao sam
dva automobila levo rupa pored nepoznato drvo hlad
gledam u tvom pravcu mislima

soba je tiha siva svumato oblačno
sanjao sam dva prljava čučavca
gatara gleda praznu teglu od čaja
ispio sam moram još da ostavi trag budućnosti

vreme je pola dva
vreme je
ovlaš nameštaš zgužvanu zadovoljnu krevetninu
koža ti se zategla
obukla si dušu
guraš nogu u razgaženu cipelu
curi niz butinu

posadio sam žuto cveće iz puste nikad se videti nećemo više
kofa ispod česme puna suza
cveće je klonulo pas plače sgospodarem

bog te blagoslovio skišom da osetiš tugu plača
čuvaj se da bih dugo bio tužan
krenuo sam