 |
| Autor fotografije: Božica Jelušić |
(Poetušima od hrđavog pera)
Po tavanu tancali su miši
Oškrgljali vse su i potrli;
To su jeni zločesti kvariši,
Kaj bi bokcu i pete poždrli.
Ti smrdljivci i repata svojta
Porinu se gdi im mesta nema.
Stara čoha i gizdava rojta,
Za fruštuk je poslastica njema.
V mertučje se saki den zavlače,
V cula, vreče, čebrice i čupe.
Hižno leno i muku razvlače,
Zadnje zrno pšenice pokupe.
Tu gdi ljudi skupljaju i skrbe,
I dečica gdi se v zipki plaču,
Pustahije najdeš golotrbe:
Od veselja po pojati skaču.
Ni jim dosta od zemaljske hrane,
Ni od ruha narendanog v kištre.
Uspomene grizu nam zebrane:
Naše knjige, pisma, stare lištre.
A život se v hiži dalje vrti:
Svati v kolu z potplatimi tuču!
Obloki su svetli i otprti,
Sokačice prkače rasuču!
Svet domači veseli se v slogi:
Stara hiža kajkavska nas štiti.
Trami, grede, prsnice i rogi,
Na vratima zelen venčec zviti!
Kak da čovek od mišov se spasi,
I opčuva takvo blago svoje?
Najbolše je, da lučicu vgasi,
I pozabi da miši postoje!
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.