Odavno ljubav ne znači ništa
priljubljen obraz zavarava mrak
davno je bilo da osvojeni zrak
donosi sreću uplakanom licu.
Dok mi kesten u bašti sazreva
lepota se cedi po oluku mansarde
kiša zna da sa plodom dozreva
potrošio sam mladalačke godine.
Otac me preko oblaka posmatra
željan pažnje i dubokog pogleda
sreća je što sam od čistog elementa
protkan nitima dečijeg osmeha
nežan kao bajka osećam ljubav.
Sve se dešava brzo i iznenada
melanholija vetra nosi novi znak
telo se samo povija u plesu valcera
treba mi sreća sa uplakanog lica
da rastoči crveni osmeh skitnica.
Željan pažnje i dubokog pogleda
zašla si u Božiji vrt sećanja uzdaha
vetar kao čarobni znak sa neba
podseća da ljubav osvaja mrak.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.