Irena Ivetić | Moja kućica

Napravila sam sebi kućicu na stablu!

U njoj sam 

od ljudi skrivena,

zelenim baršunom ušuškana,

pogledom u nebo zanesena...

Susjeda sam

malenim pticama pjevicama,

nevidljiva sam

svim grabljivicama.

Sunčanim tkanjem

ramena pokrivam,

a svoje lice

tek katkad otkrivam.

Samo dragim ljudima

tajne ljestve spuštam,

a od one gužve dolje

ništa važno ne propuštam.

Napravila sam sebi kućicu na stablu –

moje zeleno carstvo tišine.

I nisu mi više daleke daljine.

Još samo korak –

nebom ću zaploviti,

u pticu se pretvoriti.