Držao u rukama
Ili bradvu,
Ili pilu,
Ili kosu,
Ili motiku,
Ili plug,
Ili vile.
I zato,
Kad god bi me pomilovao po obrazu,
Dlanovi su mu bili tvrdi, a topli,
Poput donje kore kruha
Netom izvađenog iz peći.
Onog istog domaćeg kruha,
Koji bi moja baka,
Otresajući žar s kore,
Pljesnula nekoliko puta rukom,
A onda pregàčom s njega obrisala vreli pepeo.
Zatim bi ga poprskala vodom,
Prekrila bijelim lanenim otarkom
I taj nam je kruh znao trajati i po sedam dana.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.