Sivkasti velur svjetlo je danje.
Bršljani vijore uz trulo granje,
Veprovom dlakom bode nas sumnja.
Kroz ptičji kostur leden srh brije.
Lasice noću kokoši kradu.
U pustom, crnom vinogradu,
Mušmule zimske listinac krije.
Kroz otežali kapak škiljim;
Sanjarenju se predajem budnom.
Postajem prkosnom i nadobudnom,
Okrečuć leđa crvljivoj zbilji.
On svemu mlakom viče: "Proključaj!".
Pospane duše drma po kvartu
Dok stavlja sve na srčanu kartu,
Kocke razbacuje, ukida slučaj.
Plamičak razgara malu koronu.
Za bradvom posižu drvodjelci.
Kentaurski se skupljaju Strijelci,
I u svemirske vrtloge tonu.
30. studenoga 2018.
Flora Green
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.