Svetlana Živanović: Prodavačica ljubavi | Odlomak

Prodavačica ljubavi

Odlomak - početak romana

Lepo sam videla kako mi se nešto belo približava ka licu i onda mi je ponestalo daha. Mlatarla sam rukama i nogama, ali nisam uspela da ispustim ni najslabiji krik. Krvnik me je iznenadio, uhvatio na spavanju. Da znadoh bar da udahnem pre nego što se belo stropoštalo na mene, imala bih neki minut više za borbu. Da mi se pri ruci našao telefon ili lampa ili ne znam šta sve držim pored kreveta, čašu s vodom možda, ali ne, ničega, ničega da udarim to podlo stvorenje. Nisam sigurna, ali mislim da je to bio jastuk, beli sa čipkastim ivicama, perjani, težak, neprobojan. Jastuk moje babe, nije moj sigurno. Moj je mekan i rastresit, tanak i plav, a ovaj ubistveni tvrd kao kamen, od kad znam za sebe stoji na krevetu moje babe. Ona ne spava na njemu. Tu je spavao deda, kako kaže, a umro je odavno, godinu ili dve pošto sam se ja rodila. A ona čeka da joj se vrati, ne bi li, jel te, legao pored nje. Otkačena žena, nema šta.

Božidar Andrejić | Svetlana Živanović: Oplenačka magija

Obična neobična priča

Roman Svetlane Živanović, a nije prvi, naslovljen sa “Oplenačka magija” i dodatnim motoom, kao svojevrsnim podnaslovom “Naš život uz muziku Gorana Bregovića” u ove dve formulacije sažeo je i svoju nepretencioznu poruku i pripovedački siže, pa i kopču (u ovom slučaju to je jedna minđuša) koja  mu daje i okosnicu oko koje se vrti priča, ali i malu misteriju kojom se tumače neke mitske slovenske veze.

Pripovedanje  autorke osmišljeno je  kao javno obraćanje, neka polemička konferencija za novinare ili govor za publliku - a to su i pretpostavljeni čitaoci – u kome im se ona obraća, ponekad se malo zadevajući sa njima, ponekad bivajući samokritična, a katkad i ljuta na slušaoce/čitaoce. Taj otklon od te publike počiva na raširenoj pretpostavci da muzika Gorana Bregovića i Bijelog dugmeta, a i sam frontmen i  nisu nešto vredno pažnje, a autorka koja misli i dokazuje suprotno u stalnom je “fajtu” sa takvima. U tom smislu “Oplenačka magija” samo na prvi pogled  deluje kao autobiografski zapis o jednoj sasvim običnoj, svakodnevno sretanoj ženi čiji je život možda tek malo neobičniji i uzbudljiviji od drugih.

Radmilo V. Radovanović | Svetlana Živanović: Dobre žene

Žene ubiru plodove dok muškarci proslavljaju berbu

Dobivši ovaj rukopis da ga isčitam i napišem koji redak o njemu, u prvi mah sam pomislio da to odgodim za par dana zbog stiske u vremenu i svojih obaveza, ali otvorio sam ga i počeo da čitam od velike sobe koju je Živanovićka romanenski opisala i uvela nas i upoznala sa dobrim ženama, svojim pričama romana, sa lijepim opisima, zapletima, intrigama, kulminacijama, raspletima, svim onim što nam nudi ovo lijepo štivo koje se teško ispušta iz ruku.

Sve priče kod Živanovićke su slike o dobrim ženama: Nataliji, Milici, Ružici, Ivani, Miljani. Te slike artikulišu problem javnosti unutar prostora društvenosti, odnosno problem privatnog u prostoru javnosti. Drugim riječima reprodukuje temeljne podjele društvenog prostora u kome je kontistituisan javni prostor, muškosti, čak i kada u njemu djeluju žene. Zadržavajući ženu u sferi privatnog prostora neminovno se ispoljavaju dva tipa seksualnog indetiteta žena: tip žena koje su "poštovane" i tip žena koje su "posrnule".

Vasa Pavković | Svetlana Živanović, Čekam te, moja dugo

Glavna junakinja, mlada novinarka  Aneta, putuje kroz život brzo i na neki način nezaustavljivo. Nižu se na mapi njenih putovanja Milano, Rim, Madrid. Ona se vraća u Kragujevac, potom odlazi u Rusiju... Ali sa  prostorima u njenom nomadskom životu se smenjuju i muškarci: Visente, Bruno, Toni... Kao važan svedok u Anetinom životu javlja se i doktor, čiji glas nam svedoči o mnogim momentima ove hitre, savremene priče. Aneta se upravo  njemu ispoveda, pričajući o putovanjima sa prijateljicom Sandrom i raznolikim intimnim doživljajima.

Svetlana Živanović pripoveda bez napora i poletno. Čekam te, moja dugo je roman koji se odvija filmskom brzinom, noseći čitaoca prema neočekivanom završetku jedne uzbudljive prolaznosti.

Vasa PAVKOVIĆ, književnik
Septembar, 2008.
Pančevo

Svetlana Živanović | Senke

Pre nego što sam zaspala razgovarala sam sa svojim željama. Svađale su se i nadvikivale, glava me od njih zabolela. I dok mi je bol mozak cepao, bezobraznica se osili pa stade da me ubeđuje da lek protiv glavobolje popijem. Protivnica njena, ona što za bilo kakve tabletice neće da čuje, pozva me da kroz prozor glavu pomolim, pesmu slavuja da čujem. Ne htedoh nijednu da poslušam. A one druge, čija svađa je sada već na sevanje ukrštenih mačeva ličila, potrčaše da se na jednu od dve suprotstavljene strane stave. Nastade tad hor piskavih i nerazumljivih glasova koji kožu s mog umornog tela odvojiše. Da je bar u komadu ostaviše, nego je u param parčad iseckaše. Razleteše se komadi širom sveta, pa otuda svaki mi svoju muku u svest sipaše. U vatrama goreći vriscima su mi kosti lomili, u mulju daveći se krv su mi u led pretvorili. Baciše me u san koji od njih ništa bolji bio nije. I vatre i leda, zmija i aždaja raznih, svakakvih čudovišta što prema meni keziše krvave zube. Rasparčavaše me i nosiše, u mraku straha držaše me sve dok telefon me iz noći ne istrže.

Svetlana Živanović

Svetlana Živanović rođena je 1972. godine u Topoli. Osnovnu i neke druge škole završila je u rodnom mestu, u Kragujevcu i u Beogradu.

Objavljeni romani: Čekam te, moja dugo; Dobre žene; Oplenačka magija; Prodavačica ljubavi.

Kratke priče, enigme za decu objavljuju (ili su objavljivali) časopisi...Nije član nijednog udruženja.

Roman Čekam te, moja dugo objavila je OTVORENA KNJIGA iz Beograda 2009. godine - štampana forma.

Romani Čekam te, moja dugo, Dobre žene, Oplenačka magija i Prodavačica ljubavi objavljene su u MEDIART elektronske knjige iz Novog Sada  - elektronska forma

Elektronske knjige