Zoran Gavrilović | Točka

 

Jučer sam se mislio istegnuti

i podići na prste.

Obećanje je bilo na nebu,

ali večer ga je pojela,

pa sam umoran zaspao.

Probudio sam se u podne

i shvatio da sam upitnik.

To je gradacija:

prvo vičeš,

onda si postavljaš pitanja.

Moj žalosni pad

od uskličnika do upitnika

donio mi je probleme,

jer nitko ne voli čovjeka

koji postavlja pitanja,

a ne zna odgovore.

Da sam razuman,

popio bih čašu vode.

Tako se u kvizovima

gasi nervoza

i kupuje vrijeme.

Ali ja lutam svijetom

i tražim odgovore:

pogrešno vrijeme,

pogrešni ljudi,

pogrešan dan.

Svi oko mene

igraju se izbjegavanja.

Teško ću tim putem

ponovno doći do uskličnika.

Možda je jednostavnije

baciti pitanje iz upitnika

i postati točka.