Jasna Popović Poje | Sve moje berbe

Nikada nisam uživala u berbama jesenskih plodova. NE PONOVILO SE.

Na moju sitnu glavu, padale su

krupne šljive i pogađale

guste crne pletenice i šiške.

Velike i tvrde zrele šljive. 

One trule s crvima koje su

pogađale čak i lice, bolje ne spominjati.

Padaju šljive, padaju suze.

NE PONOVILO SE.

U berbi žireva, ništa bolje.

Ponovno udarci u leđa, glavu, ali i u lice

zločestih malih berača

u kratkim hlačama i šiltericama.

Više žireva izvan vreća,

nego u vrećama.

Kako sakriti suze?

NE PONOVILO SE.

Maloj beračici s točkastom maramom,

velike stabljike kukuruza s brkatim klipovima

izgledale su zastrašujuće.

Patuljak i div. Div i patuljak. 

A tek vožnja s traktorom...

NE PONOVILO SE.

U berbi kestena, ponovno strah.

Strah od nepoznatog, strah od duboke

i tamne šume, strah od vuka ili medvjeda

koji će se pojaviti svakog trenutka. 

NE PONOVILO SE.

Sve moje jesenske berbe.

Plač. Suze. Strah.

NE PONOVILO SE.