"Kvaka"

Na rubu ravnice, gdi vitar se širi, stoji salaš stari, što vrime ga miri. Krov mu od trske otruo, prozorčići mali, tu spokoj i duša jedno su...

Zemlja se snigom zavila, i zvizdice sjaje, srebrnaste niti tiho, u mraku titraju, baš u očima dice male. Srce mi u salašu rosi, tebi falu pi...

Vratiću se nano,  ali neznam kada, vratiću se,  al’ njoj nikada, vratiću se tebi,  majko stara, vratiću se ravnici,  pravu i pisku vijavcu, ...

Živio je sritno dane,  salaš mali na severu Bačke, misleć na to vrime,  jedan momak plače… Ne čuje se više,  otud dičija graja, nema ni duga...

Ko se sigra, pismom Bunjevaca, lipom Bačkom, zemljom praotaca? Ikavicu, doneli smo davno, čuvali je u zapećku, na starome banku, u ambaru ...

U ranu zoru kad se probudim, sitim se tebe oh’ majko mila, za tobom tužan najviše žudim, ti si mi uvik najdraža bila. Al’ sad te majko crnic...

Svaka tica svome mistu leti, makar s’ tugom napušteni jadi, svome rodnom kraju želim poći, makar malčak šnjime provest noći. Proujale godine...

Zdravo rode Bunjevački, zdravo! Poštuj govor i njegovo pravo, ne zataji svoje Hvatsko ime drago, ponosi se dok te traje šnjime. Zdravo rode...

  Jel’ da pivam još jednu pismu,  raspem dušu ko’ na dlanu, ko’ će odštrofit zapeklu česmu, il' procvitanu slomit granu? Okani se već je...