Željko Maljevac |Crveno je...

Sretoh je te večeri

U mraku Radićeve

Zurio sam u nju

Kao da je utvara

Imala je kratku kosu

Onako po pariški

Nisam bio siguran

Je li to ona

Koju sam htio oženiti

Imati bebaće s njom

Buduće boeme

Propalice

Kaj blejiš, to sam ja,

Tvoja Zvončica

Profrfljala je

Plaćaš cugu u Bačvi

A mene zbilja

Nije teško nagovoriti na takav grijeh

Da nije rekla

Da sam dosadan

Zgubidan

Niškoristi

Budala

Neprilagođena,

Još bih bauljao

Zajedno s njom

Zaljubljen u rascvalu

Ružu u njenom...

pogledu

Poljupcu

Oči su joj bile umorne

Tinjala je stara vatra

Koja čeka da netko pripali

Pružila je lice za pusu u obraz

Bila je natreskana

Uvijek zatreskana u jeger

Pivo i Mišu Kovača

Plakala je

Kad je čula

Proplakat će zora

Dok sam ja čuo

Odvest ću te na vjenčanje

Zapili smo se k'o nekad

Trkeljali nešto

Bez veze

I smisla

A već sam debelo kasnio doma

Sve dok me nije ulovila za ruku

I povela me van u prvi haustor

Prela je k'o mačka

Uvalila mi jezik

I trljala se

Crveno je...

Zavikala je

Zaprepašteno

I odmaknula se

Što blejiš, crveno je...

Nije to što misliš, glupane

Nisu to oni dani

Vidi, crvena je naljepnica

Što ako opet zatrese

Kao da se otrijeznila u trenu

Ajmo dalje

Pošao sam za njom

U idući haustor

I tamo je bilo crveno

I gotovo u većini u toj ulici

Crvena naljepnica

Počeo sam psovati k'o Krdžan

Lud od želje

K'o bik

Kad vidi crvenu krpu

Bijesan k'o ćeno

Kojem su uzeli najslađi zalogaj

Tužan i jadan

Sisački Sizif

A ništa na njoj

Nije bilo crveno

Plava damska haljina

Koja se lako zakopča

Koja se lako svlači

A znao sam da ne nosi

Crvene gaćice

Voljela je one žute

Boje procvale tratinčice 

Nije se dala na svjetlo

Tamo su kamere

Neću da me tko vidi

S tobom

Nagovarao sam je

Da uzmemo sobu

U Panoniji

Pa što košta, da košta

Odbijala je 

Danas je izašla iz Popovače

Bila je na zatvorenom odjelu

Boji se potresa

Ne ide tamo gdje je crveno 

Ne bi smjela miješati

Tablete i alkohol

Izgubi kontrolu nad

Sobom

Kad pomiješa pića

Odjednom

K'o da se nečeg sjetila

Moram ići

Polazi mi vlak

Odjurila je svojim putem

A ja sam i dalje zurio

U crveno...