Marija Dragićević | Pod istim nebom snivamo

I  zaista   nisi  ti  kriv  

što sam  sve  tvoje  riječi,  poglede,  Osmjehe  

u  stihove  pretvorila.

Što  mi  sve  tvoje  i  od   Tebe  na  poeziju  liči.

Oduvijek.

Što  gradom  prolaze  tvoji  dvojnici  

I što  te  poslije  kiše  

uvijek   mogu  osjetiti  u  „našoj  ulici  Sijam.“