***
Pred Opštinskim sudom
skoro sat vremena
gledao sam dva pogurena starca
kako razgovaraju sa advokatom
umivajući ruke na suvo
i tražeći milost i sažaljenje.
Pitao sam se:
zar čovek može onoliko i toliko
a ne može, ovako i onako?
Sigurno da je u pitanju nekakva njiva
ili, ne daj Bože, kakva utrina
zauzeo komšija, pa ne popušta
a život kratak, ajde da se sudimo!
U povratku svratih do crkve
koja mi beše usput i zapalih sveću,
za čoveka i za njivu (utrinu).
Nema komentara:
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.