Nena Miljanović | Raspečaćena pesma

Za Sandru ...

Od majke pesnikinje, mojoj ruži, mojoj kćeri Sandri

Neću ti posvetiti ovu malu pesmu kćeri moja

Posvetiću ti zapečaćenu Knjigu o Ljubavi

Sa petsto poema o Poslednjem

Ostavljam ti je

Kao ključ kojim ćeš osloboditi sebe samu

Jednom

Kad budeš imala godina koliko ja sada

I ja ne budem više tu

Ni moje oči

U kojima sebe vidiš mladu i kad osediš

I ja te vidim kao nevinost i kad si sama sebi greh

Lastavice moja

Tek tada je raspečati

Jer nećeš razumeti pre

Kako se poslednji put leti i pada

Sada

Sudila bi mi kao majci brakolomnici

Tada

Pomilovaćeš me kao ženu

I moje pesme biće pomilovanje tebe

Kad poslednji put budeš (po)grešna

Čak i za svoju mladu kćer

(Ali ti imaš samo sinove sirota moja )

Jer si nekome i sebi sjala poznom ljubavlju

I ugasila se jer ste se ugasili i prošli

Rođena

Tek tada razlomi pečat moje duše

I pusti da te moje pesme teše

I ljube da prođe gde boli

Kad te više ne bude ljubio Poslednji

Tek kad se oprostiš od ljubavi

Oprostićeš mi mojih petsto poema neposvećenih ocu tvom

Oprosti ćeš i sebi sebe

Ne čitaj ih pre nego što prođeš

Kroz ono što ne prolazi

Ni kad prođeš

Kćeri moja

Ženo...