Korijenje nemira
porobljava na tlo.
Duša se rastrgla-
u komadiće etera.
Figura smrtnosti
poprima drugu -
dimenziju kraha.
Ne vidim izlaz iz
ere nevoljenosti.
Tunel je predaleko,
a moj je korak spor.
Bestežinski lebdim-
jer me utezi povlače
u kraljevstva aritmije.
(In)direktno uzmičem
taktilnoj anemiji duha.
U ogledalu zatičem
neke druge verzije..
Tko se igra sudbom?
Morbidnosti cvatu -
u svom punom jeku.
Dok lomim spone...
Zapinjem za šavove
rastvorene nesreće..
Pomak se ne nazire.
Nema komentara:
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.