Silvija Šesto | Bolja polovnjača (11)

Uglavnom tak. Da se vratim na umjetnost.  Ja sam ti dobrih tri mjeseca mijesila tu glinu, a onda je tipac počel mijesit mene. Naravski, uz moje dopuštenje. Čuj, faca je bil nekaj posebno. Autoritet i tak to. Mislim, sve ono kaj nije bil Zdenkec, a štel je bit. On ti je onak malo flah. Dobar je na mahove, al nije onak mačo, znaš, ne znam, valjda si ženska mora tu i tamo žensku odglumit. Nekak sam ja u cijeloj toj našoj vezi uvijek bila s jajcima. Odluke sam ja donosila, o svemu sam se ja brinula…Ne znam…Ta spika, ja radim, ti si doma s decom…Nisam iz te priče, ma znaš me…Uglavnom ja sam ti se ufurala u tu vezu s tim umjetnikom. Glinić i ja smo se mijesili i to je Zdenkec skužil. Takva budala baš nije bil, čuj ja sam ipak pazila s kim delam decu, a kak nisam pizda lepo sam mu rekla da je meni dosadno i da mi nekaj opet fali i da je očito da mi fali nekaj s te strane i da me lepo skuži i shvati ili nek ide vrit jer da je meni svjedno kaj bu on napravil. Onda je on napravil to da se odselil, a meni je ostavil stan koji su mu starci u međuvremenu kupili jer su prodali valjda još jednu hacjendu i tak sam ti ja sad tam. Mislim, čovek je zbilja bil fer, makar je to s nama skupa stvarno za priču. Bilo mu je krivo. Jebiga, ni meni nije bilo svejedno. Ipak je on bil otac moje dece . Al  kaj sam ja kriva? Kaj sam ja kriva, kad sam takva? No dobro, deca su bila zbrinuta i Zdenkec i ja smo u okej odnosima. Pa velim ti, povremena strast nas je obuzimala do nedavno, evo do pred dva meseca…Dok ja nisam upoznala tog doktora…Joj Bože, da ti Višnja znaš, želudac mi se tak steže kad ga se samo setim …Nisam normalna. Ko da mi je petnaest.

Mislim dobro, njemu nije petnaest, onak odoka mislim da je šesticu zaokružil, al znaš kak se drži, kužiš ono, mislim… Ne znam. Valjda su mi stvarno ti hormoni otišli u kurac. Kaj ja znam. A čuj i to s familijom. I moji su me grizli i Zdenkecovi. Nije im bilo svejedno. Ipak je tu dvoje dece. I sad kaj. Malo smo skup, malo smo vriti i na kraju krajeva, ipak je njegov stari iskeširal taj stan. Ja to nisam prihvatila iz prve, ko ni drugi put kad smo se trebali ženit, al kaj sam mogla. On je stan dal meni i još mi je, znaš onak prepotentno, mislim, priznam, i on je bil povređen, osobito kad je videl tog Glinića…Mislim, rekel mi je decidirano da mi stan ostavlja zato da mu njegova deca mogu biti tu. Ko da nisu moja, ko da sam im  ja bebisiterica. U vražju mater! Moji su se smirili tek kad su čuli da mi je ostavil stan, jer su rekli da je to jedino kaj sam osim dece uspela dobro napravit. E, onda  sam neko vreme živela onak leđero. Reklo bi se čist opušteno. Ništ mi nije falilo. Tatine su novce deca dobivala, ja sam tu i tamo nekaj sitnog šljakala honorarno za istu onu firmu u kojoj je prdonja šljakal. Dobro, već je onda bil dve godine u penziji, al prdonje ko prdonje…Još je on navlačil i posel i ženske tam…Al mene bogme nije…Stari peder…sori sve najbolje o pederima, velim opet, ponavljam…Sećam se ja Višnja, da si ti na faksu imala frenda homića…Čekaj malo da se setim…Jel se zval Vatroslav…Ne..Čekaj da pogodim…Vjeran…Nije…Vjekoslav…Da Vjekoslav, jebemti sklerozu…Čuj, znaš kaj  je meni bilo najsmješnije u cijeloj spiki, mislim ono,  to oko vašeg prijateljstva…Ne, nisam ja bila ljubomorna, na pe..ovaj homića…Joj kak smo diplomatski raspoložene, valjda me i vino hvata, tebe? E, bilo mi je jako smešno kak se on nama znal prikrpati, i bili smo svi skup, a posle je uvek nekak na tvoju stranu i s tobom doma išel. Ne znam. Ja to između žene i muškarca valjda preozbiljno shvaćam. Uvijek sam se nekak nadala da bute vi, kužiš ono…Čuj, pa mali stvarno nije loše zgledal. Šteta…Uh, imam i ja sad jednog sumnjivog na poslu, al taj bogme nije druželjubiv, mislim ono nemreš ga točno ni skužit, a kaj se tiče tih otkvačenih to ti nikak ne smem zaboravit reči za ravnateljicu. To mi je znaš sad jako velki problem. Jako ti je sve sad komplicirano. Jebiga. Valjda se to lijepi na mene. Ona ti je izgleda malo na ovu stranu, ma lezba jebate, kaj kompliciram…Po svemu. Nova je.