Nena Miljanović | Plakaću sutra

Iza budnosti

Ispred sna

U bezvremenu

Odbacujem sopstvenu senku i loše mogućnosti

Kao paučinu

Kidam okove stvarnosti

I brišem istoriju i tvog i mog življenja pre ove ljubavi

Kao lažni Tvorac

Uspostavljam novo vreme za nas

(Nemamo godine)

I prostor

(nemamo granice)

I način

(ljubav bez ijednog ako i ali)

U lakoći virtuelnog postojanja

Dodirujemo se mislima

I stapamo rasutim atomima

Nesputani stvarnošću

Postojimo

U jedinoj mogućoj dimenziji za nas

U mojoj pesmi

Iz koje

Zoveš me sa ruba sna

Odazivam se sa ivice stvarnosti

Ehom (ne)postojanja

Čujem tvoj ili poezije glas

“Ne plači ljubavi ne plači”

Okrećem od suza mokar jastuk na suvu stranu

i poezije list na novi stih

Uljuljkana u san

Smejem se ubeđena da jesmo

Neću buđenje

Smejem se stvarnosti

Smejem...

Plakaću sutra

Ako se iz sna probudim…