Pavle Gligorović | U Ohridu oživljavam ljubavi mrtve

Pokušavam apsorbovati 

mutne volšebnike 

nagomilane kalendare prošlosti.

Prošlost  koja uvjek juri za nama.

Noć pada nad vodom i harpije se bude.

U Ohridu oživljavam ljubavi mrtve.

Idem protiv zaborava prelazim Rubikon.

Odjekuje klopot tačke bez povratka,

niz nepregledne stepenice grada.

Mrak  grli  ispupčene figure, miluje-

prstima po vazduhu; tvoje sjenke u njemu.

Siluetu novog svijeta obrglila je praznina.

Mramorni kipovi i opsene u tvom telefonu ćute.

Krastava koža slična slonovoj otpada, 

pijani goropad se budi i ne poznaje strah,

sve ono što je nekad bilo uspavano

sad vrišti na sav glas.

U Ohridu oživljavam ljubavi mrtve

još ovaj put...