Nada Mitrović Uzelac | Kap snage

Kada bih imala snage,

otišla bih Negde.

Bilo gde.

Na koliko god.

Vreme imam.

Za skromne želje

novac je nem,

ali dovoljan.

Ali...

koren je presušio.

Grane bez izdanaka.

Krila klonula.

Ostala sam kraj puta,

pod onim Beketovim drvetom.

Vreme prolazi,

a Godo ne dolazi.

Petak stigne pre nego što trepnem.

Dok moji ispisnici zauvek odlaze,

želim da menjam ovo stajanje

za ranac na leđima.

Da pratim putokaze

i krotim neprohodne bogaze.

Upijala bih nepoznate daljine.

Na tuđem jeziku pozdravljala strance,

mahala brodovima u prolazu.

Verujem 

da Tamo sunce zalazi drugačije

nego sa ovog prozora.

Konačno Negde.

Tamo gde se radost ne moli,

već uzima u hodu,

gde je za nju dosta mrva snage

i nečije reči, tihe i blage.